 odlomak
Istorija, vreme i pamćenje, koja se bavi problemima pamćenja, istoriografije i velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. Njen cilj je da pronađe razlike i sličnosti između ova tri načina predstavljanja prošlosti. Tom cilju dodat je još jedan: tvrdnja da u savremenom dobu ne prisustvujemo kraju istorije, nego kraju koncepcija koje su diktirale kraj istorije. A na putu Heraklita i Ernsta Bloha sve će biti učinjeno u svetlu sledećeg upozorenja upućenog čitaocu: ako ne očekuješ ono što se ne očekuje, nećeš pronaći neočekivano.
Kako je konačnost čovekova sudbina, tako je istorija poslednje uporište traganja za smislom postojanja. Čovek pripoveda istorije u znak protesta protiv svoje konačnosti, iz nužde koju donosi truljenje i zaborav. Da je oduvek znao, kao što je to znala grčka boginja pamćenja, šta je bilo, šta jeste i šta će biti, čovek ne bi imao sećanja, ne bi imao sposobnost iščekivanja, niti potrebu da ostavlja tragove po kojima ga traže.
Fernando Žoze de Almeida Katroga profesor je savremene istorije i istoriografije na Fakultetu umetnosti u Koimbri. Oblasti njegovog istraživanja su istorija ideja, filozofija, sociologija, antropologija i književnost. Za svoje studije istorije ideja dobio je 1998. godine Pohvalu Reda Santjago i Espada. Autor je više dela od kojih se izdvajaju: Entre deuses e césares: secularizaçao, laicidade e religiâo civil: uma perspectiva histórica, O republicanismo em Portugal: Da formaçao ao 5 de Outubro de 1910, Istorija, vreme i pamćenje.
Valter Graskamp
UMETNOST I NOVAC
| Žorž Dibi
UMETNOST I DRUŠTVO U SREDNJEM VEKU
| Ugo Fabijeti, Roberto Maligeti, Vinčenco Matera
UVOD U ANTROPOLOGIJU
| Terzila Gato Kanu
VEŠTICE – Ispovesti i tajne
|
|
kupovina
